Благослов је призивање благодати Божије ради освећења лица и предмета или ради отклањања свега што смета спасу верних и напретку Цркве. Дејство благослова се, дакле, простире и на човека и на предмете и на силе око њега (видљиве и невидљиве).

Свештеник благосиља крстолико десном руком, при чему су прсти десне руке постављени тако да образују слова ИСХС (почетна и крајња слова Спаситељевог имена (Исус Христос)). Кажипрст се држи усправно - И, а средњи прст се мало савије - С. Палац се привије прсту до малог и с њим чини слово X, а мали прст се савије и чини слово С. По томе свештеник подељујући народу благодат Божију, чини то благословом са именом Исуса Христа, а тим именом се ми освећујемо и оправдавамо (І Кор. 6,11).

Када православни хришћани траже благослов од свештеника, траже да се благослове именом Господњим. На богослужењу молимо свештеника: „Именом Господњим благослови, оче!“. Када свештеник на богослужењу благосиља, већином пропраћа тај благослов и одређеном молитвом, нпр. приликом подељивања мира изговара речи: Мир теби, или Мир свима, или говори: „Благослов Господњи нека дође на вас...“ итд. Када свештеник благосиља народ, тада верни треба да смерно приклоне главе, примајући тај благослов од служитеља олтара као из руке Господа. Поклоном верни изражавају своју благодарност самоме Богу на подељеној благодати и милости, јер је Он извор и давалац милости, благослова и свакога добра.

Искра