Света Три Јерарха
Свети владика Николај Велимировић — из књиге Охридски пролог
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије 1. јануар (14. јануар), Григорије 25. јануар (7. фебруар) и Јован Златоусти 27. јануар (9. фебруар). А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнина.
Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоустог због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити.
Но Промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше:
„Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог.“
Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар (12. фебруар) као заједнички празник за сва три ова јерарха.
Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
1. јануар (14. јануар)
Свети Василије Велики
Св. Василије Велики (1. јануар / 14. јануар), архиепископ кесаријски. Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свим осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунивши 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје — Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену (Литургија Светог Василија Великог). Ова служба служи се 10 пута у години и то: 1. јануара (14.јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне недеље, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. године и пресели у царство Христово.
25. јануар (7. фебруар)
Свети Григорије Богослов
Свети Григорије Богослов (25. јануар / 7. фебруар), архиепископ цариградски. Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ Цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Св. Василије рукоположио га за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је, такође, и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга. Када у Сабору 381. године наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола.“ Затим напусти Цариград, оде у Назијанз и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео 80. годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло Цркве Православне, како по кротости и чистоти карактера, тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године.
27. јануар (9. фебруар)
Свети Јован Златоусти
Св. Јован Златоусти (27. јануар / 9. фебруар), златна труба Православља. Овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград, где је раније као патријарх управљао црквом. Када се навршило 30 година од његове смрти, патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожелеше да се Златоустове мошти пренесу у Цариград. Прича се да се ковчег с моштима никако није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоустом, молећи га за опроштај (јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то као да она сама од себе говори: „Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!“ Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових речи: Мир вам. Пренос моштију св. Златоуста извршен је 438. год.
Молитва светој тројици јерарха Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоусту
О, пресветли светилници Цркве Христове, Василије, Григорије и Јоване, који светлошћу православних догмата све крајеве земље обасјасте и мачем речи Божје смутње и роварења богохулних јереси угушисте!
Припадајући вашем милосрђу, с вером и љубављу из дубине душе вапијемо: стојећи пред Престолом Пресвете, Једносуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице за Коју се речју, писањем и животом храбро бористе и душе своје полагасте, увек Јој се молите да и нас утврди у Православљу, у једнодушности, до смрти непоколебљивом исповедању вере Христове, и у сведушевној послушности Његовој Светој Цркви; да нас опаше с висине силом против свих невидљивих и видљивих наших непријатеља; да сачува Цркву своју непоколебљиву од неверја, сујеверја, јереси и раскола; да дарује архипастирима нашим здравље, дуговечност и напредак у свему; пастирима нашим да пода духовну трезвеност и ревност за спасење своје пастве, владаоцима суд и правду, војницима стрпљивост, храброст и победу над непријатељима, сиротама и удовицама заштиту, болеснима исцељење, младима добро васпитање у вери, старима утеху, уцвељенима помоћ, и свима све што је потребно за привремени и вечни живот, те да у миру и покајању, изгарајући од жеље за спасењем, служећи Господу и подвизавајући се добрим подвигом, окончамо свој животни пут и удостојимо се у Небеском Царству заједно с вама увек певати и славити Пресвето и Величанствено Име Оца, и Сина, и Светога Духа у векове векова.
Амин.